Примена конопље

Кад је реч о примени ове биљке за људску употребу, обична конопља се гаји због текстила , хартије, биокомпоста, као храна и сточна храна, у козметици, фармацији, и као извор енергије.

Конопља је усправна биљка , различите висине, стабљика је шупља по средини, а влакна сложене, густе структуре, она се мало прљају, а при прању несметано и лако пуштају нечистоће, што је сасвим погодно за израду летње и радне одеће, рубља, чаршава и сличног.

Обична конопља се убраја у најјача природна влакна. Влакно конопље се тешко кида, дуговечнo је, отпорнo на хабање и двоструко јаче од влакна јуте.
Материјали израђени од влакана конопље не пропуштају УВ зрачења, штите од електрoмагнетних емисија из техничких уређаја, такође су и одлични проводници топлоте и електрицитета.

Лепу природну боју, која се креће до светло жуте до жуто сиве, није потребно фарбати.
Италијанска конопља је најсветлија и сматра се најфинијом.
Одећа од влакана конопље је мека и пријатна, топла, лако апсорбује и отпушта влагу или зној, а што се чешће пере све је пријатнија и лепша.
У комбинацији са свилом постиже одговарајућу финоћу и за одећу високе моде.
Џинс од конопље је поново на тржишту, називају га”зелени џинс”.
Ове особине конопљу чине идеалном и за израду производа за домаћинство, стољњака, крпа, мебла, тепиха, поњава, сламарица, пешкира, платна и другог.

Од конопље се израђују и покровци-прекривачи за коње, цираде, шатори, једра, рибарске вреће, ватрогасна црева, користи се за заптивање водоводних и канализационих цеви.
Изузетна је и за производњу канапа, конопаца, ужади, џакова, и сличног, тако да је у Србији, у јужном Поморављу, врло рано развијен ужарски занат, који је средином 19-ог века доживео процват, да би почетком 20-ог века ужари основали неколико задруга, као и еснаф, с крсном славом Светог Саве.

Након одвајања влакана остаје ломљив, дрвенасти део стабљике, тзв. поздер. Он се од давнина употребљава као калоричан огревни материјал. Ложи се у обичним, лименим пећима, које , добро напуњене горе по цео дан, а не прљају простор око себе. Поздер се користио се не само за грејање кућа, већ и за погон машина у фабрикама, печење ракије, итд., па многи сматрају да је права штета што је тако квалитетан материјал изашао из употребе.
Они истичу и економичност конопљиног поздера, узимајући у обзир чињеницу да се са хектра засађеног конопљом, правилном припремом, добија већа количина дрвета него са хектара обраслог шумом.

С обзиром да је толико високопродуктивна, конопља се, када је у питању производња биомасе, може користити као замена за дрво и фосилна горива.
Поздер се употребљава у индустрији папира, картонског, а затим финог глатког папира, па све до најфинијих, као што је цигарет папир, чиме се значајно чувају шуме; у индустрији намештаја; у грађевинској индустрији за звучну и топлотну изолацију, облагање зидова и подова јер је у комбинацији са цементом, отпоран на влагу; у аутомобилској индустрији,за изградњу панела и амбалажних материјала, посебно зато што је конопља биоразградива.
Након свега, и пепео поздера је квалитетно ђубриво јер садржи много калијума и фосфора.

Конопља нема разгранат коренов систем, али продире у земљу доста дубоко, 15-30 цм .
Погодна је као прва култура на џомбастом терену да растресе земљу.
Погодна је после исушивања баровитих терена да спречи ерозију земљишта.
Погодна је и као претходна култура мањим биљкама да припреми тло за њихов раст.
На растреситом, влажном, плодном земљишту, развија се брзо и има велику отпорност.
Кад је густо засађена, а то је када од ње желимо дуго високо влакно, енергично сузбија све корове, чувајући притом влажност земље. Доњи листови, који падају на земљу, чине основу за стварање хумуса , а корен, који се након жетве разлаже у земљи, побољшава њен квалитет и уситњава је, тако да је, након обавезног орања, земља, без икаквих хербицида, потпуна припремљена за сејање других захтевнијих култура, као што су рецимо житарице.

Конопља је у плодореду веома корисна јер оставља “чисто” земљиште, спречава развој микроорганизама и побољшава аерацију, а ако се стабљике моче у пољу, све хранљиве материје враћају се у земљу за наредну културу.
И кад се гаји и кад се користи, конопља је изузетно еколошка биљка.
Због велике биомасе,(2-3 пута веће од шумске), доноси и много кисеоника.
Она екстрахује тешке метале из земље (кадијум,бакар, олово и сл.), па стручњаци тврде да би се вишегодишњим узгајањем и одговарајућим коришћењем култура конопље и лана са загађеног земљишта, тешки метали могли потпуно избацити из земље, а самим тим и из ланца исхране људи и животиња.
Семе конопље гајене без употребе хебрицида и пестицида има велики нутритивни потенцијал, захваљујући свом изванредном хемијском саставу:
80% незасићених есенцијалних виших масних киселина, линолне и линолеске, које је неопходно уносити кроз храну, јер се не синтетизују у организму, око 8% палмитинске, стеаринке, олеинксе и арахидинске киселине.
Према подацима које нам даје Технолошко-металуршки факултет у Београду, уље које се произведе из семена конопље слично је оном добијеном из лана, али ипак садржај есенцијалних виших масних киселина у уљу из конопљиног семена има највећа познату концентрација у односу на све остале биљне врсте – ланено семе има 72% виших масних киселина.
Уље треба чувати у хладном и тамном простору.

Конзумирање семена конопље драстично смањује ниво холестерола, а утиче и на снижавање крвног притиска.
Есенцијалне аминокиселине, којих има у конопљином семену, представљају допунски извор најквалитетнијих беланчевина које постоје у биљном свету.
Такође, лечење оболелих од веома тешких болести, рецимо АИДС-а и рака, засновано је на претпоставци о подизању имуног система помоћу глобулина изолованог из семена конопље, јер он одговара глобулину у крвној плазми човека.

Семе конопље, или уље из семена конопље, превентивно утиче на настајање склерозе, смирује анксиозност и доноси дубок и миран сан.
Семе конопље је такође веома цењена храна за птице и живину, јер их чини отпорнијим на многе болести.
Уљна погача представља драгоцену сточну храну.
Биомаса конопље од лишћа и незрелих плодова, која се добија као производни отпадак при уклањању семена, пуна је протеина и витамина, па нутритивно вреди колико и луцерка.